loader image
Париска 16, Београд

Александра Кучековић (1972, Нашице, Хрватска)

На ФЛУ ради од 1998. године, а тренутно је у звању редовног професора (од 2022) на Одсеку за теорију уметности.

Предмети које предаје:
Историја уметности 1/1 (ОАС)
Историја уметности 1/2 (ОАС)
Историја уметности 2/1 (ОАС)
Историја уметности 3/2, са Ј. Тодоровић (ОАС)

Основне (1997), магистарске (2006) и докторске студије (2012) историје уметности завршила је на Филозофском факултету у Београду, на Одељењу за историју уметности. Од завршетка основних студија до доктората била је запослена у Библиотеци Факултета ликовних уметности. За доцента на Одсеку за теорију Факултета ликовних уметности у Београду изабрана је 2012, за ванредног професора 2017, а за редовног 2022 године. Била је шеф Одсека за теорију уметности ФЛУ, а од 2022. обавља функцију продекана за наставу ФЛУ. Више од две деценије предавала је предмет Историја опште и националне религиозне уметности новог века на Академији Српске православне цркве за уметност и конзервацију. Члан је Одбора Одељења за ликовне уметности Матице српске.

Примарна научна интересовања усмерава ка истраживањима православне религиозне уметничке баштине новог века, посебно на подручју Славоније и северне Хрватске. Објавила је четири књиге и низ радова у међународним и домаћим научним часописима и енциклопедијским издањима. Посебно се бави и изучавањем сегмената богате уметничке збирке Факултета ликовних уметности у Београду.

Избор из библиографије

 

Књиге:

– Јован Четиревић Грабован (1719?-1789), Нови Сад: Матица српска, 2022.

– Сакрална баштина Срба у западној Славонији, Загреб: СКД „Просвјета”, 2015.

– Уметност Пакрачко-славонске епархије у XVIII веку, Београд 2014.

– Манастир Ораховица у Славонији, Загреб: СКД „Просвјета”, 2007.

 

Студије у часописима, тематским зборницима и каталозима изложби:

– Јарослав Кратина: прилози биографији првог наставника зидног сликарства на Факултету ликовних уметности у Београду, у: „Јарослав Кратина. Копије фресака из збирке Факултета ликовних уметности у Београду”, Београд: Факултет ликовних уметности, 2023.

– Ерминија сликара Јована Четиревића Грабована – записи и цртежи, Зборник Матице српске за ликовне уметности 49 (2021)

– Сликар Трифон и његов круг у Славонији у другој половини XVIII века, Зборник Матице српске за ликовне уметности, 47 (2019)

– Арсеније Теодоровић у Пакрацу – нови контексти, Саопштења, 49 (2017)

– Мач духовни, глагол Божји: две хералдичке представе из Славоније, Саопштења, 51 (2019)

– The Three-headed Holy Trinity Icons from Croatia – on the Margins of Post-Byzantine Popular Piety, Art readings – Marginalia. Ed. by I. Gergova and E. Moussakova, Sofia 2019.

– Painters Jovan Četirević Grabovan and Grigorije Popović – Addenda to the Biographes of the Master and the Apprentice, Саопштења 52 (2020)

– Трагом утицаја Христофора Жефаровића у Славонији, Саопштења 53 (2021).

– Saint George Slaying the Dragon on an 18 th Century Icon from Slavonia – Traditional Iconography and Popular Piety, у: “The Feast of Saint George : different cultural contexts and traditions, edited by Gordana Blagojević, Београд 2018.

– Christ the True Vine, у: “Flora in Arts and Artefacts of the Korça Region (Twelfth Century B.C. to Twentieth Century A.D.)”, Tirana 2018.

– Jovan Četirević Grabovan – an 18th-Century Itinerant Orthodox Painter. Some Ethnic and Artistic Considerations (Proceedings Paper), Art Readings – Crossing Borders, ed. by E. Moutafov, I. Toth, Sofia 2018.

– Art, Politics and Religious Identity – Coats of Arms of the Pakrac-Slavonian Bishopric in the 18th Century, Art and Politics in the Modern Period: Conference Proceedings, Zagreb 2019.

– Две славонске проскомидије и нове претпоставке о Василију Романовићу, Зборник Народног музеја (Историја уметности), XIX/ 2 (2010)

– Царске двери из Даруварског Брестовца – о вази са цвећем у представи Благовести, Зборник Народног музеја (Историја уметности), XX/ 2 (2012).

– Василије Романовић – још један иконостас у Славонији, Зборник народног Музеја (Историја уметности), XXII/2, св. 2 (2016).

– Архијерејски трон епископа пакрачко-славонског Кирила Живковића из 1787 – реконструкција сликаног програма, Саопштења 48 (2016).

 

– Урош Предић: цртежи и студије из збирке Факултета ликовних уметности у Београду, Београд: Факултет ликовних уметности, 2016.