Уметничка поетика:

Циљ мог уметничког истраживања је проналажење предложака, пре свега фотографски документованих догађаја који најсликовитије одражавају вредносни оквир одређеног историјског раздобља, а тиме и друштвено прихватљивих уверења, и то управо оних којa су неспојива са данашњим. Интригантно је, чак збуњујуће, гласовито одсуство овaквих садржаја у јавном простору, имајући у виду то да последице колонијализма, расизма, оријентализма, и псеудо-научних учења (френологија, еугеника, и сл.) данас итекако прожимају чак и најразвијенија друштва. Временски јаз у односу на данашњицу овде је утолико већи, колико је потискивање, узроковано актуелном, у скоро свим аспектима супротном идеолошком матрицом, јаче. Ови атавизми, међутим, опстају, и то под маском различитих друштвених регулација, попут политички коректног говора, не губећи, са друге стране, ништа од изворне снаге. Ако је поп-арт, уметност настала као реакција на потрошачку (првенствено америчку) западну културу, у свет уметности унео представе свеприсутних предмета и личности, поставља се питање шта се добија ако се, уместо њих, поставе слике које су производ колективне амнезије, односно, ако се оне сличним методима, преведу у уметинчка дела и тиме „нормализују”?