О факултету

Као саставни део Универзитета уметности у Београду, Факултет ликовних уметности, заједно са факултетима музичких, примењених и драмских уметности представља темељ високошколског образовања у области уметности у Србији. Сви ови факултети су током вишедеценијског постојања изградили препознатљив профил, заузели посебно место у целокупном образовном систему Србије и формирали генерације младих људи посвећених уметности и стваралачком приступу животу уопште.

Фaкултет ликовних уметности настао је од Академије ликовних уметности у Београду, која је основана уредбом Министарства Просвете Краљевине Југославије од 31. марта 1937. године на иницијативу угледних уметника – Петра Добровића, Мила Милуновића и Томе Росандића. Убрзо су им се прикључили и Сретен Стојановић и Јеролим Мише, такође истакнути уметници. Академија је основана по узору на светске школе тог типа и од самог почетка се заснивала на три одсека: сликарском, графичком и вајарском.

Када је 1957. године основан Универзитет уметности, Ликовна академија је постала његов саставни део, а 1973. године прераста у Факултет ликовних уметности. Од свог оснивања па до данас, Академија, односно Факултет ликовних уметности, имала је статус водеће институције у области ликовног образовања на овим просторима. Током 80 година постојања, у настави је учествовало око 140 угледних српских и југословенских уметника. Ову престижну академску институцију завршило је око 3.500 студената, међу којима је и 16 каснијих чланова Српске академије наука и уметности и велики број стваралаца који су оставили дубок траг у ликовној уметности Југославије и Србије и успешно представљали своју земљу на значајним међународним изложбама.

Програм наставе обухвата сликарство, вајарство, графику и теоријске предмете, а однедавно је уведен и програм Нови медији. Процес настава се одвија у оквиру основних, мастер и докторских студија, у пет зграда Факултета. Студентима стоје на располагању обимна библиотека и излагачки простори – Галерија ФЛУ, Галерија Центра за графику и Галерија Излози. У оквиру Факултета делују и две посебне организационе јединице – Центар за Графику и визуелна истраживања и Центар за уметничко ливење. Академија, а нешто касније Факултет, одиграли су значајну улогу приликом оснивања сродних институција у Србији и бившој Југославији – у Скопљу, Новом Саду, Приштини, Цетињу, Бањој Луци и многим другим.
Током деценија систематски се увећавала и Уметничка збирка Факултета, која се састоји од изабраних радова професора и студената. Данас Уметничка збирка садржи више од 200 веома вредних дела и представља темељ за оснивање будућег музеја ФЛУ. Збирка графичких листова садржи више десетина хиљада радова, међу којима се налазе и дела истакнутих југословенских и српских уметника. Збирка Факултета представља и својеврсну визуелну историју установе, омогућава увид у континуитет рада и одржава сећање на професоре и студенте чија дела представљају инспирацију и за нове генерације студената.

Факултет ликовних уметности у Београду сарађује са многим угледним ликовним академијама и факултетима у свету. Међу њима су Академије ликовних уметности у Бечу, Паризу, Кракову, Солуну, Си’ану. Путем Еразмус+ програма Факултет се све више укључује у програм европске мобилности студената те је остварио сарадњу са Академијама у Братислави, Кракову, Солуну, Загребу, Острави и Таљину. На тај начин, професори и студенти ФЛУ током боравка на некој од ових академија имају могућност да се упознају са радом својих колега и стекну значајно професионално искуство. Истовремено, све више иностраних студената похађа наставне програме Факултета што им омогућава да се боље упознају са нашом земљом, а у исто време доприноси ширењу угледа ФЛУ.

Као и остале високошколске институције у Србији, али и у читавом свету, и Факултет ликовних уметности у Београду је суочен са изазовима које носи савремено доба. Све карактеристике времена у коме живимо одражавају се и на делатност Факултета. Одговорност генерације наставника која је тренутно запослена на Факултету је да оствари континуитет наставних програма, да преиспита и сачува њихове потврђене, „традиционалне“ вредности и усклади их са потребама савременог доба и нових генерација студената. Атмосфера отворености и осетљивости за дух времена, која је одувек красила рад наше установе, омогућава младим генерацијама да развију свој стваралачки потенцијал.

Декан Факултета ликовних уметности

проф. др ум. Димитрије Пецић