+381 (0)11 21 81 214, Pariska 16, 11000 Beograd
stsluzba[at]flu.bg.ac.rs

Teorijski odsek – osnovne studije

Nastavni program Odseka obuhvata osnovne akademske, diplomske akademske i doktorske studije iz oblasti umetnosti. Izučavaju se predmeti: Istorija umetnosti, Filozofija umetnosti, Psihologija, Pedagogija, Metodika, Menadžment u umetnosti, Engleski jezik i Francuski jezik.

Programi koji se proučavaju koncipirani su tako da studentu pruže idealnu proporciju opšteobrazovnih sadržaja i sadržaja specifično vezanih za posebne umetnosti, kao i kombinaciju savremenih i tradicionalnih pristupa vizuelnim umetnostima u složenom polju nauka vezanih za njih. Svaki kurs ima svoje specifičnosti koje se odnose na oblik polaganja (kolokvijalno, usmeno, pismeno, u obliku pisanog rada, prezentacijom), kao i na tempo izvođenja nastave naučnih oblasti. Osim toga, neki kursevi imaju izbornu komponentu koja podrazumeva biranje, prezentovanje i obradu posebno relevantnih ideja, koje biraju studenti.

Osnovni cilj programa Odseka za teorijske nauke je da unapredi i obogati proces razvoja i formiranja umetničkog i profesionalnog profila svakog studenta, povezujući ga sa raznovrsnim i otvorenim poljem teorijskih nauka i disciplina, potrebnim za dalje lično i profesionalno napredovanje i aktivno učestvovanje u kulturnoj i umetničkoj javnosti.

Pedagogija

Pedagogija se na Fakultetu likovnih umetnosti izučava u dva jednosemestralna kursa: Opšta pedagogija i Didaktika, sa po dva časa nedeljno. Deo je pripreme za posao nastavnika predmeta Likovna kultura u osnovnim i srednjim školama, i uz Psihologiju i Metodiku nastave likovne kulture predstavlja formalni uslov za sticanje prava za rad u državnim školama.

Cilj predmeta Pedagogija jeste da upozna studente sa osnovnim problemima vaspitanja i obrazovanja, škole, školskog sistema i nastave, i uputi ih u specifičnosti estetskog vaspitanja. Nakon završenih kurseva iz Pedagogije studenti bi trebalo da imaju dovoljno znanja o tome kako se organizuju nastava i ostale školske edukativne aktivnosti, zatim da steknu veštine koje im omogućuju da budu promišljeni praktičari u nastavi, kao i da imaju dobru osnovu za kontinuirano stručno usavršavanje. Studenti će se upoznati i sa ulogom, pozicijom i poslom nastavnika Likovne kulture, kao i njegovom misijom promotera svoje profesije.

Menadžment umetnosti 1

Cilj predmeta je sticanje znanja i veština iz oblasti menadžmenta umetnosti, posebno menadžmenta likovne umetnosti. Osnovno je upoznavanje opštih okvira sistema umetnosti. Ishod predmeta je osposobljavanje studenata da stečena znanja i veštine primene u adekvatnom profilisanju i pozicioniranju u profesiji, te uspešnom delovanju na polju vizuelne umetnosti u svetu i kod nas.

Engleski jezik

Prema prihvaćenoj gradaciji nivoa znanja jezika, Engleski 1 odgovara nivou Srednji 1, a Engleski 2 nivou Srednji dva, sa elementima Višeg nivoa (advanced). Cilj oba kursa je da studenti, u okviru Srednjeg nivoa, unaprede četiri jezičke veštine: čitanje, razumevanje, govor i pismenost. Dok se na prvoj godini obrađuju tekstovi i teme iz svih oblasti života, uključujući i umetnost, na drugoj godini studija, kada je znanje studenata na višem nivou, obrađuju se isključivo tekstovi i teme iz oblasti umetnosti po izboru nastavnika. Može se reći da je upravo ovaj deo na Višem nivou (advanced). Akcenat se stavlja na funkcionalno znanje, dakle na znanje koje će studenti moći da koriste u stvarnom životu i u okviru svoje struke.

Metodika i metodička praksa

Metodika likovnog vaspitanja i obrazovanja je interdisciplinarna naučna oblast iz polja društveno-humanističkih nauka, koja se oslanja na teoriju likovne umetnosti, likovno-umetničku praksu i teorije likovnog vaspitanja i obrazovanja koje se oslanjaju na teoretska saznanja i praktična iskustva različitih društvenih nauka. Kao posebna naučna disciplina metodika likovnog vaspitanja i obrazovanja proučava fenomen dečjeg likovnog stvaralaštva i bavi se prikupljanjem, opisivanjem, kritičkim preispitivanjem i sistematizacijom činjenica o pojavama u oblasti likovnog vaspitanja i obrazovanja, kao i faktora koji posredno ili neposredno utiču na likovni razvoj dece i mladih.
Kada se govori o teorijskom aspektu, osnovna funkcija metodike likovnog vaspitanja i obrazovanja jeste da utvrdi pravilnosti u pomenutim pojavama, da ih tumači, otkriva objektivne zakonitosti, kao i uzročno-posledične odnose koji njima vladaju. Takođe njena funkcija jeste da otkrivene zakonitosti uopštava u stavove i klasifikuje u sistem koji omogućava da se dalje ne bavi njima pojedinačno, nego njihovim opštijim kategorijama. Metodika likovnog vaspitanja i obrazovanja teži utvrđivanju veza i odnosa među činjenicama i sagledavanju procesa koji se odvijaju zahvaljujući vaspitnom delovanju, kao i razvojnih procesa koji iz njega slede kako bi se postiglo njihovo razumevanje i odgovarajući uticaj na njih.
Metodika likovnog vaspitanja i obrazovanja se ubraja u razvojno-normativne naučne discipline, budući da se bave likovnim vaspitanjem i obrazovanjem kao namernom i svrsishodnom delatnošću, određenom normama u skladu sa kojima se utiče na razvoj dece i mladih (kako opšti, tako i razvoj u domenu likovnog stvaralaštva i komunikacije). Za razliku od niza prirodnih nauka, koje samo opisuju postojeće fenomene i egzaktno utvrđuju uzročno-posledične veze među pojavama radi njihovog tumačenja, nauke koje se bave čovekom su specifične jer na razvoj dece i mladih i njihovo ponašanje utiču njihovi motivi koje treba razumeti i objašnjavati. Zbog toga se metodika likovnog vaspitanja i obrazovanja ne zaustavlja samo na deskripciji, već uzimaju u obzir i težnje, smisao i svrhu pojava koje se proučavaju, kao i načine na koje se može na njih uticati. To podrazumeva planski i sistematski uticaj na procese sticanja likovne kulture i estetskog vaspitanja, uzimajući u obzir činjenice koje su utvrdile sve nauke i naučne discipline koje se bave čovekom i mogućnostima uticaja na njegov razvoj. Metodika likovnog vaspitanja i obrazovanja se stara i o prenošenju naučnih i umetničkih saznanja i dostignuća u aktuelnu praksu, prateći rezultate koji se u njoj postižu, što joj obezbeđuje povratnu informaciju za unošenje korekcija i dalje unapređivanje teorije i prakse likovnog vaspitanja i obrazovanja.
Metodika likovnog vaspitanja i obrazovanja predstavlja ključnu nastavu za pripremu budućih likovnih pedagoga (nastavnici predmetne nastave likovne kulture u osnovnim i srednjim školama i stručni saradnici za likovno vaspitanje predškolske dece), učitelja (nastavnici razredne nastave likovne kulture u nižim razredima osnovne škole) i vaspitača u predškolskim ustanovama. Zbog toga, metodika likovnog vaspitanja i obrazovanja koja se oslanja na sistem naučno stečenih i proverenih teoretskih saznanja o dečjem likovnom stvaralaštvu, kao i na faktore koji posredno ili neposredno utiču na likovni razvoj dece i mladih, treba da bude polazna osnova budućim stručnjacima za promišljanje i razumevanje posla kojim se bave, kao i za njegovo uspešno obavljanje, da se osposobe za stvaralačko promišljanje svoga rada, primenu opštijih stavova i načela, kao i za izgrađivanje sopstvenog stila profesionalnog delovanja.
Osnovne teoretske postavke i praktična saznanja i iskustava metodike likovnog vaspitanja i obrazovanja implementirane su u sadržaje stručnog nastavnog predmeta Metodika likovnog vaspitanja i obrazovanja i Metodička praksa, koji se odvija prema odgovarajućem nastavnom planu i programu Fakulteta likovnih umetnosti na trećoj i četvrtoj godini osnovnih akademskih studija.

Istorija umetnosti
Francuski jezik
Filozofija umetnosti
Psihologija umetnosti