Ljubavlju samo / Sola Amore – Haptički estetski doživljaj

Doktorski umetnički projekat
Ivane Dragutinović Sokolovski
”Ljubavlju samo / Sola Amore – Haptički estetski doživljaj”
Ambijentalna višemedijska postavka
Galerija FLU
17. 5 – 4. 6. 2014. godine

Naziv izložbe (Ljubavlju samo-Sola Amore) je naslov knjige Mihaila Epštajna (savremenog filozofa i sociologa), koja čini jedan deo teoretske podrške za nastanak doktorske umetničke teze, te celokupnog doktorskog umetničkog projekta, čiji jedan deo predstavlja i ova izložba.
Postavljena je u dva galerijska prostora, u Galeriji FLU i Galeriji IZLOZI

Galerija FLU

Velika crvena plišana lopta, slika u prostoru- objekat, (prečnika 200 cm), je zapravo telo koje poziva na dodir, zagrljaj, maženje, kontakt… Tri lopte – tela (različite nijanse crvenog pliša) se slobodno kreću u prostoru i zavise od intervencije posmatrača-učesnika , njihov međusobni odnos je promenljiv, usled dejstva posmatrača-učesnika.
Volim te je video rad koji traje 9 sekundi, u kom autorka u portretskom kadru, izgovara tu rečenicu obraćajući se direktno posmatraču. Dok sluša i gleda obraćanje autorke, posmatrač oseća blago strujanje vazduha i miris parfema ”Happy” (omiljen autorkin parfem)

Galerija IZLOZI

Crveni crteži, velikog formata (100×70 cm i 50×70 cm), kombinovana tehnika (pigment, pastel, gvaš, akvarel, ruž i krejon za usne).

Zagrljaj 1 i Zagrljaj 2 su objekti od pliša kojim su ”obučene” lopte u Galeriji FLU.
Izložba LJUBAVLJU SAMO / Sola Amore, Ivana Dragutinović Sokolovski, “Beokult”, RTS 2, 299.05.2014.

LJUBAVLJU SAMO / SOLA AMORE, Izložba Ivane Dragutinović Sokolovski

Galerija Fakulteta likovnih umetnosti, Beograd, maj 2014.

Kritički osvrt: Svetlana Jovičić

U okviru svog doktorskog umetničkog projekta slikarka Ivana Dragutinović Sokolovski (1974) u Galeriji Fakulteta likovnih umetnosti izložila je tri lopte prečnika dva metra izrađene od lateksa, ispunjene vazduhom i obložene tekstilom crvenog pliša. U Izlozima FLU ppokazala je radove na papiru koji čine likovno polazište za nastanak ovih džinovskih objekata. Sjedinjeni u nazivu Epštajnove studije (Mihail Epštajn, 1950), Ljubavlju samo/Sola Amore, ovi radovi tematizuju privilegovano poimanje ljubavi, lj u b a v kao bazičnu emociju koja nadilazi sve ostale. Celokupna izložba u septembru mesecu gostovaće u prestižnoj podgoričkoj Galeriji „CENTAR“.VIDEO KONKRETIZAM I IGRA UVEĆANJA Sa područija slike i objekta izabrana tema kulminirala je u oblasti video-diskursa te je tako ceo projekat opravdao svoju višemedijsku nameru. U poruci V o l i m t e, direktnim Ivaninim obraćanjem posetiocu izložbe, „ljubavna problematika“ dostigla je snažni emotivni krešendo. Odluka umetnice da ovakvim ogoljenim , krajnje privatnimi s k a z o m založi svoj umetnički habitus, ne upuštajući se u malograđanski zazor, donela je njoj samoj i vizuelnoj sceni prestonice neočekivani vid umetničke slobode.Ipak, akcenat izložbe kao i fokus pažnje publike odnosio se na prisustvo masivnih, ali lakih i mobilno – potentnih lopti. One su zapreminski osvojile kubični prostor galerije, učinivši ga tesnim, ali adaptibilnim za igru dobacivanja, okretanja, valjanja,pipanja, gnječenja, obgrljavanja…Svoju početnu nameru  umetnica objašnjava: „Moja opsesivna želja za realizacijom ovih radova proistekla je iz sopstvene potrebe da ustanovim i utvrdim šta je bazični uzrok moje neprekidne želje da ‘napravim’ tela koja će moći da se dodiruju, grle, miluju; taktilno, telesno, čulno osete – da se inicira i uspostavi odnos ‘face to face’.“U baratanju ogromnim oblim telima, ona su u svakom položaju prelazila visinu prosečnog igrača, te su zadobijala još jednu dimenziju megalitskog, pra-civilizacijskog,planetarnog. Opredeljenje umetnice da ih opervaži plišanim materijalom intenzivnih nijansi crvene boje dodatno  je proširilo registar empatijskog i asocijativnog učitavanja. Jedno od njih se odvijalo na relaciji makro-mikro raspolućenosti materijalnog sveta, u kom slučaju  se „galerijska loptača“ imaginarno pervertovala u gorući disk Sunca, užarenu  kometu ili hiperbolični folikul jajne ćelije, jedine ćelije loptastog oblika ljudskog/ženskog organizma.

AUTORSKA NAMERA I ISHOD SLIKARSKOG ČINA     

Odnos gestualnog čina i znakovnog traga u bojenom/prostornom polju, u Ivaninom slučaju nikad  nije pragmatično redukovanje forme, već je isključivo o d r a z unutrašnjeg iskustva, emocija i samoispitivanja. „Njena crvena“ osim što  nije omiljena „crvena za devojčice“ isto tako nije „svila i porfira blagostanja“. Presvlačeći svoje tri, vazduhom uhranjene kugle u zavodnički primamljiv, senzualan i hromatski zasićen „svečani štof“,  podstakla je suptilna i složena poređenja sa fragilnom, lascivno-toplom teksturom ružinih latica.

Sudeći po nazivima izloženih radova, Žudnja, Dodir, Zagrljaj, Čežnja, Milina, Crveno, …, očigledna je autorkina emotivna naklonost ka neiscrpnim potencijalima ove aktivne, srčane i vrele boje. I upravo Ivanina kompulsivna fascinacija slikanja i vajanja „krasno-rumenom“ čak i doslovno, karminom – ružem za usne, svedoči o psihološkoj potrebi nadvladavanja naleta stvaralačke malaksalosti ili samoponištavanja. Taj konflikt između vitalističkih zamaha i degradirajućih iskušenja, ona je uspešno i spasonosno integrisala u sopstveno umetničko iskustvo.

Vatreni apel za ljubavnu apriornost, za prisnost, čulnu ili onu iz pete dimenzije – duhovnu, nije ponikao iz sfere „slatkih snova“ već iz hrome realnosti –  inhibiranosti  i novoegzistencijalnih zebnji od gubljenja ljudske bliskosti. Iz tih razloga, iako likovno topao, senzualan, optički zavodljiv i podatan, mobilijar ove izložbe nosi jednu  koceptualnu reskost svojstvenu ozbiljnim, autorefleksivnim i razboritim umetnicima.

Sa stilskog stanovišta, autorkina ekspresivno – pulsirajuća apstrakcija vidi se kao naslednica tzv. evropske lirske apstrakcije ili uže, domaće predratne organske, gestualne apstrakcije. Iako se pojavno, na osnovu strukturalno raspoređenih objekata u prostoru, može percipirati kao postskulptorska i postminimalistička, ona ipak usled  elemenata spontanosti i doživljajne, iskustvene emocionalnosti, a odsustva postmoderne parodije, ironije ili citatnosti, baštini sve humanističke postulate Visokog modernizma 20. veka i probabilno učestvuje u ustanovljenju Nove Modernosti savremenog umetničkog trenutka.

Osim što je medijskim transferima  proširila svoje stvaralačke kapacitete, Ivana Dragutinović Sokolovski je u krajnjem poetičko-umetničkom ishodu doslovno kreirala izlagačko mesto kao polje visoke estetske naslade, umnog zanosa i telesnog gibanja.

… … … …

Ivana (Dragutinović) Sokolovski

Rođena 11. maja 1974. godine u Beogradu.
Diplomirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na slikarskom odseku, 1999. godine, u klasi profesora Čedomira Vasića. Poslediplomske studije završila 2003. godine na istom fakultetu, u istoj klasi i stekla zvanje magistra slikarstva.
Trenutno studentkinja doktorskih umetničkih studija na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na slikarskom odseku.
Članica ULUS- a od 2000. godine, sa statusom samostalnog umetnika.
Od 1996.-2002. stipendistkinja Republičke fondacije za razvoj naučnog i umetničkog podmlatka.
~ Od 2008. članica umetničkog saveta Umetničke kolonije MILEŠEVA, a od 2009. koordinatorka i moderatorka Umetničke kolonije MILEŠEVA u Prijepolju
~ Od 2011.-2013. članica Upravnog odbora ULUS-a
~ 2011. članica žirija za dodelu Jesenje nagrade ULUS-a
~ 2012. članica selekcione komisije za Trijenale crteža i male plastike
~ 2012. i 2013. članica Komisije za oblast likovne i vizuelne umetnosti, primenjene umetnosti, arhitekture i multimedija; po konkursu Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva Srbije, za prikupljanje predloga za finansiranje i sufinansiranje projekata u kulturi
~ Od 2013. Članica umetničkog saveta Galerije Doma kulture „Stevan Mokranjac“ u Negotinu
~ 2013. Članica žirija za dodelu Prolećnih nagrada ULUS-a
Samostalne izložbe:
2011. Ivana iz Ivanja, Muzej grada, Prijepolje
2010. Slike, Dom kulture “Stevan Mokranjac”, Negotin
2008. Boginje, Galerija Stara kapetanija, Beograd
2003. Magistarska izložba, Lepota je kao Bog, Galerija FLU , Beogra
Grupne izložbe:
2012. Prolećni salon, Umetnički paviljon Cvijeta Zuzorić, Beograd
2011. Decembarski salon, Galerija ULUS, Beograd
2010. Umetnička kolonija Mileševa/Izbor iz legata, Umetnički paviljon”Cvijeta Zuzorić”, Beograd
Umetnička kolonija Mileševa/Izbor iz legata, Muzej grada, Prijepolje
2009. II Bijenale, Otvorena knjiga Balkana, Sarajevo, Bosna i Hercegovina
30 x 30, Galerija ULUS, Beograd
Izložba likovne kolonije “Kućerak”, Dom kulture Ribnica, Kraljevo
2008. II Bijenale, Otvorena knjiga Balkana, Čačak
Majska izložba, SKC Novi Beograd – Galerija , Novi Beograd
Izložba umetničke kolonije Mileševa, Muzej grada, Prijepolje
Izložba umetničke kolonije Mileševa, Priboj
Zemunski salon 2008, Galerija ˝ 107˝, Zemun, Beograd
2007. Ukrštanja II, Galerija SULUJ, Beograd
Novogodišnja izložba – Decembarska salon, Galerija ULUS, Beograd
2006. Samostalni zajedno –lični izbor, SKC, Novi Beograd
Light, Artperiscope.com, internet izložba i takmičenje
2005. Ukrštanje-izložba slika, Dom kulture “Stevan Mokranjac”, Negotin
Crossways, Galerija “Nikola Petrov”, Vidin, Bugarska
Five Serbian Girls, Galerija “G.Mihajlov”, Veliko Trnovo, Bugarska
Ukrštanja, Galerija Memorijala “Nikola Pašić”, Narodni muzej, Zaječar
30Plus Ultimate Transforming Lift Art, YUBIN Međunarodni kulturni centar, Beograd
2001. Gral – Biblioteka čuda, Umetnički paviljon “Cvijeta Zuzorić”, Beograd
Gral – Biblioteka čuda, Savremena galerija, Požega
Gral – Biblioteka čuda, Narodni muzej, Kruševac
Akt, ART EXPO, Beogradski sajam, Beograd
2000. Biblioteka čuda, Galerija FLU, Beograd
Novi članovi ULUS – a, Umetnički paviljon “Cvijeta Zuzorić”, Beograd
IV Bijenale crteža i male plastike, Umetnički paviljon “Cvijeta Zuzorić”, Beograd
1998. Izložba crteža studenata FLU, Galerija Doma Omladine, Beograd
Izložba nagrađenih radova studenata FLU, Galerija FLU, Beograd
Izložba mozaika, Galerija Doma VJ, Požarevac
Izložba mozaika, ART EXPO, Beogradski sajam
1997. Izložba crteža studenata FLU, Galerija Doma Omladine, Beograd
Izložba crteža i male plastike “Telo”, Galerija FLU, Beograd
*1998. Godišnja nagrada za mozaik, FLU, Beograd
~2011. i 2012. Učešće na Konferenciji AiR Srbija – Platforma artist-in-residence programa u Srbiji, KC Grad, Beograd
~2010. ARTIS – ova interaktivna radionica za umetnike, Galerija Singidunum, Beograd
~2000. dvomesečni studijski boravak, Cite Internacionale des Arts, Pariz
~2000.- 2003. Rad sa osobama s posebnim potrebama (Down sindrom, autizam, gluvonemi,…), u okviru brojnih likovnih radionica, dnevnih boravaka i kolonija, u Beogradu i Topoli
*2013. Likovna kolonija “Sopoćanska vidjenja“, Novi Pazar;
„Sandžak inspiracija umetnika“, Prijepolje
*2008. Likovna kolonija, Ovčar Banja
*2007. Umetnička kolonija “Mileševa”, Prijepolje
*2007. Likovna kolonija, Zlatibor
*2001. Likovna kolonija “Vratna”, Negotin
~1999. i 1998. slikanje murala “Body art u Africi” (prof. Č. Vasić), Muzej Afričke umetnosti, Beograd
~1998. mozaička radionica studenata FLU (prof. B. Miljuš), ART EXPO, Beogradski sajam
Živi i radi u Beogradu. U braku s Djordjem Sokolovskim, samostalnim umetnikom – slikarem, podiže desetogodišnjeg sina Damjana.
mob.063 82 67 665 e-mail: ivanadragutinovicsokolovski@gmail.com http://www.artinfo.rs