+381 (0)11 21 81 214, Париска 16, 11000 Бeoгрaд
stsluzba[at]flu.bg.ac.rs

Поетске слике променљивости

Позивамо Вас да посетите изложбу

Марије Анђелковић

Поетске слике променљивости:

графички израз као фрагментарни визуелни наратив

у Галерији Факултета ликовних уметности

до суботе, 1. априла 2017. године

  Докторски уметнички пројекат Поетске слике променљивости: графички израз као фрагментарни визуелни наратив истражује могућности графичке визуелизације времена и променљивости кроз поступак анализе примарних слојева ликовне форме и процеса обликовања графичке слике. Време је као релативан и апстрактан појам подложно многозначним тумачењима у односу на стварност па су његово дефинисање, уобличавање и представљање сведени на манипулисање сопственом имагинацијом, вредностима реалне представе и начинима перцепције посматрача.

Поетска идеја формализована је у складу са принципима опажања односа целине и делова. Време је предочено метафорички, усклађивањем значењских садржаја предметних и формалних чинилаца дела; линеарном прогресијом самосличних сегмената формирана је визуелна структура симболичног наративног садржаја којом је представа реалног времена транспонована у просторну визуелну форму.

Процес настанка графичких листова концептуалног је значаја. Као битан чинилац естетске структуре превазилази херметичну условљеност садржаја и форме и укључује особености материјала и уметничког поступка у ред симболичких чинилаца саме идеје.

Уметнички пројекат уобличен је у серији литографија које представљају резултат методолошког истраживања и практичне примене редуктивних поступака својствених савременим ликовним праксама и стратегијама серијског приказивања. Ликовна замисао остварена је сведеном структуром изражајних средстава и разговетном организацијом визуелне целине.

Фрагмент пејзажа представља полазни мотив који је рационализацијом и формалним прочишћењем сведен на геометризовану знаковну схему. Тако настали графички листови могу се посматрати као модуларне јединице чији је акценат на садејству чисте бојене површине и линеарног графичког записа. Њиховим понављањем и просторним распоредом формира се низ варијација једног бинарног кода чиме је постигнута визуелна динамика. Фрагментарном формом уметничке поставке и могућношћу постепеног ишчитавања њених делова, отворен је простор за вишеструка тумачења визуелне структуре и сагледавања целовитости слике. Појединачни радови могу се читати као засебне визуелне секвенце или као делови целине отворене структуктуре.

Марија Анђелковић