+381 (0)11 21 81 214, Париска 16, 11000 Бeoгрaд
stsluzba[at]flu.bg.ac.rs

Изложба скулптура Милије Глишића

У Галерији `73 ће у четвртак, 17. маја 2018. године,

са почетком у 19:00 часова,

бити свечано отворена ретроспективна изложба скулптура

некадашњег професора Факултета ликовних уметности Милије Глишића.

Бити одговоран и морално чист.
Поштовати достигнућа других уметника и њихове доприносе.
Као уметник бити искрен и дубоко одан духовном наслеђу средине у којој сам настао, живео и као осуђеник на уметност, провео свој живот.
Ово су животне максиме вајара Милије Глишића, који је за нешто више од шест деценија свог стваралачког рада осмислио и начинио више од хиљаду цртежа, скулптура, рељефа и плакета. Биљана Гачановић, историчарка уметности и ауторка текста за каталог, о Глишићевом богатом уметничком опусу између осталог је истакла: „Милија Глишић припада реткој групи уметника код којих су теорија и стварање ишли увек заједно. У његовим скулптурама препознајемо праву уметникову природу – једноставност и виталност. Његови естетски ставови „читљиви“ су и са његових скулптура, посебно оних насталих у другој фази његовог стваралаштва, фази у којој је архитектонско и урбано мирио с биоморфним облицима. Пре свега „читамо“ да се у Глишићевој уметничкој личности преплићу Аполон, бог реда и лепоте, и Дионис, бог пијанства и уметничког заноса. Први тражи само праву меру – одмерено, одређено и уобличено, а други чезне за заносом и надахнућем. Поред дионизијског начела (жудње за лепотом), једнако присутно код Глишића је и аполонијско начело мере (ничег превише)“.
Милија Глишић рођен је у Риљцу 1932. године. Први који је уочио његов таленат и наговорио га да настави школовање био је био је његов професор у Учитељској школи Светолик Лукић. Академију ликовних уметности завршио 1961. године у класи професора Јована Кратохвила. Постдипломске студије завршио је 1963. године у класи професора Илије Коларевића. Тема која га је преокупирала у свим фазама стварања је духовни садржај човека и његово духовно окружење. До 1971. године био самостални уметник. Током школске 1971/72. године радио у Основној школи „Вук Караџић“ а од 1972. год. предавао на ликовном одсеку Више педагошке школе. Универзитетску каријеру почео 1975. године на Факултету ликовних уметности у Београду. Од 1975. до 1978. године, био асистент – професор. Два пута биран за доцента, а потом био изабран за ванредног, а затим и за редовног професора. До одласка у пензију предавао је Вајање, специјалност рад на камену.
Члан УЛУСА био од 1961, а ЛАДЕ од 1965. године.
Изложба ће трајати до 29. маја 2018. године.