Докторски уметнички пројекат Црвени јелен, Гордане Жикић

Радови београдске уметнице Гордане Жикић истражују праксе шаманизма и неошаманизма. Цртајући из веровања, традиција, и култура различитих народа, њена уметност покушава да реконтекстуализује традиционалне шаманистицке ритуале, перформансе и објекте према употреби у модерном начину живота.
Ова реконтекстуализација је основа неошаманизма, који дозвољава савременим практикантима из различитих делова света да споје своје визије и спиритуалност изван граница села или племена; безгранични подухват који повезује људе, охрабрује перспективе, и наглашава моћ избора. За Жикићеву слобода која се додељује путем неошаманизма је моћан алат који омогуц́ава уметнику да преиспитује, поново интерпретира и делује као тип креативног шамана.Радни опус Жикићеве се фокусира на сакупљање и рециклажу пронађених предмета и материјала као што су коса, крзно, шкољке, бакарне жице, перје и перле. Ови предмети су, потом, од стране Жикићеве трансформисани у свете предмете користец́и традиционалне и савремене уметничке методе откривајуци њену перспективу у погледу симболике, духовне митологије и идентитета. Штавише, ова трансформација показује начин на који се лични наративи преплиц́у, изазивају и опонашају друге међународне наративе.

Жикиц́ева се идентификује истовремено и као наследница и учесница у универзалној култури у којој је у стању да супротстави древне речи и савремене приступе да би редефининисала начин на који људи и даље преобликују и редефинишу значење кроз свакодневне објекте, оригиналне представе и стварајући нове, трансцендентне просторе.

Rachel Klipa, историчар уметности