Close
Позивамо вас на свечано отварање
изложбе радова студената Факултета уметности у Приштини-Звечан
и промоцију монографије Факултет уметности у Приштини-Звечан 1973-2013.
Ликовни одсек Срђана Марковића,
у уторак, 1. марта у 19 часова
у Галерији ФЛУ, Кнез Михаилова 53.
Благодарећи љубазном позиву Галерије Факултета уметности у Београду, Факултет уметности Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици – Звечану нашао се у прилици да ликовној публици, познаваоцима и љубитељима уметности представи радове својих студената, са свих студијских програма, што се налазе на завршним годинама основних академских и мастер студија.
Овај љубазан гест Галерије подразумева потребу да се са захвалношћу присетимо стваралаца – професора београдскога Универзитета који су, у своје време, на самом почетку седамдесетих, дали снажан подстрек настајању Академије ликовних уметности у Приштини. Најпре ваља поменути Уметничку школу у Пећи, која је била нуклеус из кога је Ликовна академија у Приштини и настала, и улогу Боже Продановића и Милана Бесарабића, заједно са косовскометохијским ствараоцима: Владом Радовићем, Мусом Микетићем, Светозаром Каменовићем… у њеноме опстанку и раду.
Прве кораке, пак, Академија је учинила уз помоћ професора са Ликовне и Академије примењених уметности у Београду: Бошка Карановића, Рудолфа Габерца, Марка Крсмановића, Божидара Џмерковића, Стјепана Филекија, Воје Тодорића и, разуме се, косовскометохијских стваралаца – Светомира Арсића Басаре, Муслима Мулићија, Хилмије Ћатовића, Зорана Јовановића Добротина, Нусрета Салихамиџића.
У набрајању стваралаца – професора београдскога Универзитета никако не треба сметнути с ума и допринос двојице врсних историчара уметности: академика Гојка Суботића и Лазара Трифуновића, који су снажно помогли рад Академије ликовних уметности у Приштини.
Благодарећи заједничким напорима и, касније, раду косовскометохијских стваралаца и стваралаца из других делова Србије на Академији – која је у међувремену прерасла у Факултет уметности – ова институција успела је да, пре неку годину, прослави четрдесет година свога постојања, што је јубилеј достојан пуне пажње и поштовања, нарочито имајући у виду косовскометохијску реалност у годинама њенога формирања, а наравно и касније.
Факултет је заправо материјализовао идеју својих професора и других стваралаца који нису подлегли опаком духу провинције – на тлу Косова и Метохије ваља превазићи ниво уметничке провинције (у дословном смислу те речи) часно вршећи своју мисију у турбулентним деценијама које су остале за нама (а сва је прилика – турбулентних ће времена бити и надаље).
*
Током четири деценије, у класама Ликовног одсека стасавале су генерације младих надарених људи што су у заносу веровали да ће својом уметношћу променити свет, учинити га бољим. Но, по трагичној природи ствари, свет се уметношћу не може променити, али се можда може учинити бољим и племенитијим. Управо из потребе да се стварањем супротставе времену несигурном и суровом, и студенти и професори Факултета уметности издржали су све изазове и искушења којих је – после 1999. године, после одласка из Приштине и коначног заустављања у Звечану и Косовској Митровици, октобра 2001. године – било напретек.
Свих ових година Факултет се дословно борио за опстанак, а прави резултати борбе показали су се крајем 2012. године, када је ново руководство успело да се избори за добијање нових простора за рад као и за битно побољшање услова за рад у просторима који су до тада коришћени за извођење наставе.
Упоредо с тим начињен је још један прави потез – подмлађивање наставничког колектива младим и афирмисаним ствараоцима: стручним сарадницима, асистентима, предавачима и наставницима различитих поетичких оријентација, који, уз старије колеге, предано раде са новим младим људима настојећи да им помогну не само у савладавању основа заната но и да их доведу у позицију да, тражећи себе, проговоре визуелним језиком који је иманентан њиховоме уметничкоме бићу.
Ова изложба управо и јесте резултат те позитивне синергије између професора и студената.
На крају, поновимо још једном: Током четири углавном сурове деценије Факултет уметности изборио се за место на ликовној сцени Србије – изборио се јер је сваки факултет, нужно, живо биће окренуто стваралаштву, науци и животу. У случају Факултета уметности Универзитета у Приштини – Косовској Митровици, његово биће релевантан је доказ о култури једнога времена и постојању једнога народа у његовом повесном простору.
Срђан Марковић
