Close
Изложба Идентитет
Галерија ФЛУ од 7. до 18. јуна 2016. године
Аутор изложбе: проф. Радомир Кнежевић
Сарадник у концепцији изложбе и аутор снимка перформанса: асист. Владимир Николић
Учесници изложбе и перформанса: Наташа Јанковић, Василиса Белошевић, Јована Стојанац, Валентина Власисављевић (са Надом Цвејић), Драгана Гајић, Милош Манић и Вељко Димитријевић.
Визуелно решење плаката: Јована Стојанац
Питање идентитета једно је од најважнијих са којима се сусрећемо током одрастања. Сопствени идентитет градимо током живота, при чему долази до његових константних промена – наше улоге се мењају од раног детињства кроз односе са људима, школовање, сазнавање. У односу на промене кроз које пролазимо мењају се и наши ставови о себи самима и околини која нас окружује. Грађење сопственог идентитета представља процес током кога појединац треба да избегне прихватање и прилагођавање наметнутим представама идеалних, задовољних, успешних, лепих и младих жена и мушкараца, промовисаним у оквиру савременог конзумеристичког друштва.
Независно од поднебља и степена развоја човек је одувек имао потребу да се маскира. Природа и улога маски се мењала, међутим она је увек симболички представљала човекову потребу за преображавањем и мењањем идентитета. Маском се међутим увек преображава само спољашњост, али не и сопствено биће.
Током историје цивилизације маске су коришћене у обредне сврхе, биле су део позоришног костима, ратници су их носили да заплаше противника… У доба просвећености и рационалистичкој клими позитвизма оне губе магијски, церемонијални и религиозни карактер. У данашње време када се говори о масци размишља се о томе у којој мери онај ко ставља маску задржава сопствени идентитет, а у којој мери постаје неко други. Промена идентитета кроз маскирање говори о нашим жељама и потреби за променом сопствене личности. Свесни смо да током живота постепено стварамо и у одређеним ситуацијама користимо сопствено лице и понашање као својеврсну маску из потребе да се заштитимо, не покажемо тренутно расположење или сопствену слабост. Под маском пристојности често сакривамо различите негативне особине. У том контексту уметник самопоистовећењем и истином раскринкава друштво, свет, па и себе.
Маскирање, односно заклањање иза неког другог лика, у савременом свету у одређеним ситуацијама представља прелазну фазу у процесу утврђивања и креирања новог сопственог легитимног идентитета, раличитог у односу на онај који смо стекли рођењем.
Осмишљене и креиране маске на којима су студенти радили код професора Радомира Кнежевића и асистента Владимира Николића током претходна два семестра, представљене су на овој изложби која је отворена изведбом перформанса у оквиру кога су маске оживљене, што и представља њихову суштину, кроз кретање аутора у задатим галеријским оквирима, што и упућује на својеврстан начин сналажења појединца у оквиру прихватљивих друштвених норми.
Тиа Кнежевић
