Close
СОМА
докторски уметнички пројекат аутора Милана Антића
Отварање изложбе, петак 7. октобар 2016. у 19 часова
Галерија Факултета ликовних уметности у Београду
Изложба је отворена до 22. октобра
_________________________
Извод из Докторског уметничког пројекта Телесно и трансцедентно аутора Милана Антића
Изложба „Сома“ представља део докторског уметничког пројекта „Телесно и трансцедентно“. Назив изложбе изведен је од грчке речи сома (тело), али истовремено реферира на истоимени појам из футуристичког романа Олдоса Хакслија (Aldous Huksley) „Врли нови свет“ (Brave new world).
Соматизам односно изражавање емоција путем преформулисања телесних форми, под константно наглашеном кенестезом, последица је одређене само-контроле, која води некој врсти аутогеног тренинга. Са филозофског аспекта полазишну тачку представља Аристотелово поимање поларитета између завршног облика и почетног додира, док се њихов настанак и дефинисање проналази у уму као њиховом прапочетку. Тело контекстовано кроз биологизам, директно успоставља аналогију имеђу датог организма и друштва као затвореног целовитог система, које по Спенсеру (Herbert Spencer), иначе творцу овог социолошког становништва, рефлектује своје биолошке процесе као јединка на сложенији систем (друштво) односно скупину истих и тако из сфере биологије одводи у област социологије и обратно. Интермитентни прикази указују на личност односно издвојен социолошки узорак као променљив феномен а његова прменљивост приписује се константној флуктуацији телесних стања. У тако постављеном односу тело истовремено бива узрочни извор друштвених кретања и подвргнути чиниоц диктатима колективе свести.
Сан тумачен као телесна манифестација односно рефлекс његовог општег стања по Фројду засигурно одговара соматским стимулансима који њиме управљају. На тај начин покрећу се питања са поља метапсихологије где је у фокусу поимање тела на интуитиван и имагинативан начин. Астигматични телесни догађаји не следе устаљене шеме биологије и тиме граде нови метафизички смисао, улазећи у поље свести.
Свест претстављена кроз тело заправо је његова функција или унутрашњи догађај који зависи од одређених спољних догађаја док се спознаја тих спољашњих услова врши управо свешћу, на тај начин свест истовремено бива део свеукупног окружења али и коекстензивана у односу на њега. Она није приказана као последица већ као субјект који формира релацију између узрока и последице.
Милан Антић
Рођен 1984. у Београду. Дипломирао 2010. на Факултету ликовних уметности у Београду у класи ред. проф Гордана Николића одсек сликарство. Тренутно на докторским студијама истог Факултета под менторством ред. проф. Димитрија Пецића. Члан је УЛУС-а од 2010. Учествовао је на бројним изложбама у земљи и иностранству. Запослен је у звању доцента на Факултету ликовних уметности у Београду за ужу уметничку област сликарство. Добитник је више награда за свој рад.
