Close
Praktičnom primenom fenomenologije pokreta na ne-kinetičku skulpturu i njenu percepciju kroz intrinzično dinamizovanu formu, autorka ispituje ne samo naše poimanje prostora, već i uočenu korelaciju između skulpture, našeg tela i prostora.
Andreja konstruiše statična vajarska dela kao manifestacije pokreta analizom plastičkih funkcija pri postupku izvođenja skulpture, unutrašnjom dinamikom forme i izborom reflektujućih, krhkih materijala, stakla i pleksiglasa, koji dovode u pitanje suštinska jezgra skulpture – statičnost i atemporalnost. Uvođenje stakla kao materijala u savremenom vajarskom delu uključuje i markiranje intrinzične kinetike kvalitativnim funkcijama materijala i ulogom imanentne logike materijaliteta pri konstruisanju umetničke forme koja je proizašla i iz saradnje autorke sa specijalistima za ravno i duvano staklo tokom njenog boravka u Nacionalnoj školi za staklo (Lycee-Jean Monnet, Yzeure) i profesorima Vajarskog odseka FLU Mrđanom Bajićem i Radošem Antonijevićem. Doktorsko-umetnički projekt autorke je rezultat prve međunarodne saradnje Univerziteta umetnosti u Beogradu i Univerziteta Žan Mone u Sent Etjenu, realizovan pod pokrovitetljstvom Vlade Francuske kao doktorat u komentorstvu.
▬ Andreja Prokopijević rođena je 1983. godine u Beogradu. Osnovne studije pohađala je na Fakultetu Primenjenih umetnosti u Beogradu. Postdiplomsko istraživanje započeto je na Vajarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, a zahvaljujući stipendiji vlade Francuske za doktorat u ko-mentorstvu nastavljeno na Univerzitetu Žan Mone u Sent Etjenu (Université Jean Monnet, St Etienne) i Labaratoriji ѕa studije savremene umetnosti, književnosti i jezika (ECLLA/Études du Contemporain en Littératures, Langues, Arts). Izlagala je na devet samostalnih i na više od pedeset domaćih i međunarodnih grupnih izložbi.
