Цртежи Бранка Миљуша
7 – 22. септембар 2018.
Галерија ФЛУ
Кнез Михаилова 53
Значајно место у уметничком опусу Бранка Миљуша заузимају цртежи, од којих су неки награђени престижним домаћим, регионалним и међународним наградама.
Миљушево стваралаштво представљано је на бројним изложбама код нас и у свету, али, до сада, његова дела нису самостално излагана у Галерији Факултета ликовних уметности у Београду, у којој се негује пракса организовања изложби уметничких радова садашњих и некадашњих професора. Стога је изложба цртежа Бранка Миљуша јединствена прилика да се професори подсете, а студенти упознају, са ликовном поетиком уметника, који је као студент био посвећен изучавању, а као професор унапређењу сликарских и графичких вештина, као и афирмацији израде мозаика.
Цртежи, које је Бранко Миљуш континуирано стварао током читавог свог живота, репрезентују педагошке основе на којима почива образовање на Факултету ликовних уметности. Познавање технике цртежа традиционална је вредност, на којој се заснива студирање ликовних уметности на свим одсецима Факултета (Сликарски, Вајарски, Графички и Нови медији). У том смислу, изложбена поставка Миљушевих цртежа у Галерији ФЛУ, уметнички је догађај, којим жели да се укаже на значај технике извођења цртежа и њихов поетски садржај (што представљају важне сегменте у развоју вештине будућих уметника који се образују на овој институцији).
Бранко Миљуш је о својој посвећености цртежу, говорио у телевизијским емисијама и видео записима: Пред белином (РТС, 2011), Отварање изложбе цртежа Бранка Миљуша (Галерија Хаос, 2008), Метрополис (РТС, 2008):
Цртеж је за мене основна ствар у једном ликовном образовању. Оно што умеш да направиш у цртежу, то ће те пратити читав живот… моћи ћеш да радиш графику, моћи ћеш да формираш слику… Од цртежа све почиње и ако не би било те игре и размишљања кроз цртеж, мислим да би човек био празан (за бар једно 50%) и то ако се бави и вајањем, и сликањем, и графиком…
Иначе, држао сам се принципа цртања у раним јутарњим сатима, и то свакодневно… тако да сам у својим блоковима налазио, када завршим своју серију за година дана, и више од 350 забележених идеја, и остварених цртежа, које сам могао директно, по тој некој спонтаности и снази израза, да одмах искористим за излагање… Међутим, мало сам то излагао, више сам то користио као мој трезор, у коме имам све за било који почетак и за било које стартовање… Могао сам да отворим ту књигу, негде на почетку или на крају, и да отприлике, увек настављам нешто што сам негде једном приликом стао… Цртеж ми увек долази спонтано. Рука сама бележи све оно што ја размишљам… Ако погрешим, ја поново радим ту идеју… Онда се роде неке нове могућности, тако да никада не направим исти цртеж, иако је тема иста… стално се нешто ново понавља… тако да ја идем из цртежа у цртеж, из идеје у идеју… И када хоћу да се вратим у неко моје размишљање од раније, врло лако ми је да уђем у ту материју, и да, рецимо, сликам слику која је, можда, настала пре три године као идеја…
Ликовност мора да буде задовољена без обзира на то шта ти желиш да представиш – она мора да доминира. Међутим, ја себе нисам сматрао буквалним надреалистом, више сам неку своју поетику успевао да изразим на један начин који је имао лепу причу, али је углавном био у ликовним доменима, а не у илустративним… Увек сам задржао у себи, неки мој оптимизам који сам имао према стваралаштву, и жељу да у томе нађем нешто ново, нека нова решења, да изнађем неку снагу, да то буде лепо… Код мене има једна позитивна особина, што сам ја оптимиста. Нисам реваншиста, да тражим да неко пати због тога што ја патим. Важно ми је да ја ликовним изразом искажем једну своју мисао, која ће, можда, бити прекретница за неке млађе људе касније…
У видео интервјуима Миљуш поручује да, упркос патњама и несрећама, у овом свету још увек има наде за радост и срећу. Стога је задатак уметника да креира афирмативне приказе, односно да уз помоћ ликовних елемената, композиционо и колористички, истражује и представља лепоту и поетичност. Као уметник оптимиста, Бранко Миљуш стварао је радосну уметност, у смислу уживања у ликовности, а своја позитивна уметничка искуства и знања, откривао је, преносио и делио са својим студентима и колегама.
Оливера Ерић
кустос-документариста ФЛУ