Изложба радова Мариа Ђиковића

Поштовани,

позивамо Вас на отварање

изложбе радова

Мариа Ђиковића

које ће се одржати

у Галерији ФЛУ

(Кнез Михаилова 53, Београд)

у уторак, 20. августа 2019. године, у 19ч.

Изложба ће трајати до 27. августа 2019. године.

Марио Ђиковић представља се својим раним радовима, изведеним у гвашу, који су настали 1979. године.

Засновано на личним интерпретацијама, Ђиковићево стваралаштво блиско је фантазији –

маштовитом преображају митолошких и религиозних симбола и мотива у нове композитне приказе.

Своја ликовна сновиђења, Марио Ђиковић изградио је, још 70-их година прошлог века,

током својих студија на Академији/Факултету ликовних уметности у Београду,

које су тада спроводиле програм традиционалног (класичног) академског образовања.

Сликајући оно што даје смисао његовом животу,

Ђиковићеви студентски радови често су превазилазили оквире наставе

базиране на постепеном савладавању уметничког заната

(преко приказивања мртве природе, фигуре у ентеријеру, акта, портрета).

У време када као уметник ступа на уметничку сцену, 1980-их година,

у Београду се, осим уметника који припадају широј алтернативној сцени,

појављују концептуални уметници, чији ангажман се одвија

у оквиру ликовног програма Студентског културног центра.

Може се рећи да је стваралаштво Мариа Ђиковића из тог времена, блиско поетици,

коју је италијански критичар Бонито Олива описао као трансаванграда –

уметнички правац који радикално одбацује поетику минималне и концептуалне уметности и

покушава да поврати емоцију, задовољство и ужитак у субјективном, мануелном цртању и сликању.

Треба напоменути да своју уметност Ђиковић оригинално креира као сликарску/цртачку реакцију на локалну средину (којој припада),

у којој су се, у то време, укштали различити уметнички правци соцрелизма, модернизма, Медиале, минимализма, концептуализма…

Стога су дела Марија Ђиковића, приказана у Галерији ФЛУ, значајна,

не само због тога што допуњују контекст уметности која настаје 80-их година 20. века,

већ и зато што доприносе бољем разумевању живота и рада оних уметника,

који су тада деловали ван система институција,

као што су академије/факултети, омладински/студентски културни центри и домови културе…