+381 (0)11 21 81 214, Париска 16, 11000 Бeoгрaд
sekretar[at]flu.bg.ac.rs

Кабинет графике Факултета ликовних уметности у Београду

Колекције су плодови посвећења и добра слика учинка вере. У историји музеализације заслужују позицију парадигме памћења.1

Колекције школа ликовних уметности су материјалне биографије педагошких процеса уметничког образовања у најширем виду. Оне су институционалне организације сећања кроз фундусе индивидуалних поетика. Збирке су простори памћења, облици поступног, релативног креирања, у овом случају идентитета школе, појавности, делатне праксе као и ад инфинитум потенцијалности јер се увек развијају, граде, трају.

Идеја о формирању збирки у оквиру уметничких школа развила се из неопходних збирки учила које су обухватале: копије и репродукције дела антике и европских мајстора, слике, цртеже, фигуре и атласе за предмет анатомија, гипсане одливке, касније фотографије, слајдове… Уз збирке учила при школама формирају се и колекције професорских и студентских радова по угледу на збирке европских атељеа и уметничких школа у којима су се образовали наши уметници. Први трагови збирки учила у Београду потичу из прве сликарске школе Стевана Тодоровића у којој бесплатно поред цртања и сликања полазнике поучава и општем-основном образовању-књижевности, музичкој и физичкој култури од 1857. до 1863. године. Из Аутобиографије сазнајемо да 1861. по повратку из Беча Стеван Тодоровић школу цртања премешта у хотел Српска круна. Пространа соба поред сале украшена је студијама и сликама донетим са путовања. Спремио је платна, штафелаје, боје, учила. Купљене су глидер фигура, женско и мушко… и гипсана анатомија по Микеланђелу 2 али после 3 месеца неплаћања кирије изнете су на лицитацију са све Тодоровићевим студијама и сликама. На Великој пијаци распродато је: 8 студија и слика скоро сав прибор и учила које је донео из Беча.

Утопијска дирљивост у Тодоровићевом концепту школе не нестаје ни у каснијем развоју визуелног образовања. У грађи о Уметничкој школи Кирила Кутлика и касније Ристе и Бете Вукановић коју је сакупио Лазар Трифуновић налази се и предлог комисије Главног просветног савета из 1911.године о оснивању Уметничко-занатског музеја 3 у оквиру школе.
Две деценије активности Уметничке школе, уз константно осећање привремености, праћене су безуспешним напорима да школа буде призната као државна институција. Уметничка школа у колизији са новим, савременим европским токовима су основе на којима је изграђена прва државна Академија ликовних уметности.

Сви претходни модели формирања уметничког школовања на нашим просторима заправо су основе модерног концепта визуелне едукације коју доноси Академија. Њеним настанком уводи се изучавање новог облика писмености –ликовне/визуелне писмености. Основана 1937. године на диспропорцији између општег друштвеног и појединачних потенцијала, Академија је почивала на искуствима европских решења и њиховој асимилацији у ликовним изразима оснивача.

У првим годинама након оснивања Академија формира се и колекција. О томе нам, превасходно, сведоче дела оснивача у Збирци. Добровићев Аутопортрет школа тражи и добија за време рата, одмах након смрти уметника, 1942.године. Ратне године и послератна оскудица стопирали су развој Збирке све до 1948. године када Академија добија збирку цртежа и књига Уроша Предића. 23 цртежа са почетка Предићевих студија и касније, међу којима се нашао и један цртеж Бете Вукановић и 20-так књига припале су Академији захваљујући ангажману професора ИванаТабаковића и Косте Хакмана 4.
Доласком Михаила С. Петрова оснива се графички одсек Академије, а пар година касније, 1949/50. проф. Бошко Карановић установљава Кабинет графике у ком се до данас чувају:
• учила-факсимили графика великих европских мајстора. Факсимили су максимално егзактне копије које верно подражавају оригинале. Шездесет и три отиска скинута су са оригиналних плоча. Наручени су непосредно по оснивању Кабинета, израђени су у Берлину уз специјалне дозволе за потребе високошколске институције и сведоче o едукативном сегменту рада Кабинета. Сачувани факсимили обухватају радове европских мајстора у периоду од ХV до краја XVIII века
• цртежи Уроша Предића -Урош Предић је 1948. године тадашњој Академији ликовних уметности и њеним студентима поклонио своје најраније студентске цртеже из осме деценије деветнаестог века и припремне студије за слике из двадесетих и тридесетих година двадесетог века. Имајући у виду значај узора и посвећеног рада, као и неопходности наставних средстава, која су у оскудним условима након Другог светског рата, на Академији ликовних уметности у Београду недостајала, Предић је одабрао оне цртеже и студије за које је сматрао да ће у највећој мери тадашњим студентима ублажити овај проблем и помоћи им у њиховом стваралачком развоју.

У ове радове су уткани различити нивои тумачења кроз које се истовремено прати уметников развој и утицај тадашњих академских токова на њега, али и стање друштва и образовања у условима након Другог светског рата.
• збирка графика из Светогорских манастира Хиландар, Симоно-Петра и келије Св.Илија углавном бакрореза који су штампани у Бечу, Москви, Карловцу, Венецији, Атини и другим градовима. Графике су током 1990-их отискивали мајстор штампе Бранислав Јешић и кустос Кабинета графике ФЛУ Родољуб Карановић.
• радови на папиру (цртежи и графике) свих професора Академије,
• гостујућих професора и страних студената,
• свих студената Академије и касније Факултета ликовних уметности у Београду
Колекција Кабинета не прати само развој наставних процеса на графичком одсеку, ова тематска збирка једна од најреферентнијих колекција српске графике која се континуирано увећава. Збирка данас баштини преко 150.000 графичких листова. Она је својеврсна мнемоничка структура не само Факултета, већ целокупне модерне графике која и сада успоставља критеријуме репрезентативности.

Кабинет графике налази се у згради Графичког одсека Факлултета, у ул.Мила Милуновића 1 на Топчидеру.
Email: kabinetgrafikeflu@gmail.com
kabinetgrafikeflu@bg.ac.rs

Литература:
Графика Факултета ликовних уметности у Београду, каталог изложбе поводом 40 година ФЛУ, Уметнички павиљон Цвијета Зузорић, Београд, 1978.
———————————————————————————————————————————————-
1. Д.Булатовић, Обећање и опоштај, Арс Меморатива и Простор уметности, Историја уметности, бр.1-2, Нови Сад, 2002.
2. Стеван Тодоровић Аутобиографија, Опис мога живота од рођења 1832. до моје 89 године, предговор З. Симић Миловановић, Нови Сад 1951.
3. Лазар Трифуновић, Српска цртачко сликарска и уметничка занатска школа у Београду (1885-1914) стр.257: Члан 26: Уметничко занатски музеј-Као збирку особите врсте школа има свој музеј, који ће носити име: уметничко занатски музеј. Тим музејом управља професор ове школе, кога одреди Министар просвете. Пропратни извештај комисије која је израдила Пројекат закона о Занатској и занатско уметничкој школи.
4. Миодраг Јовановић, Урош Предић, Галерија Матице српске, Нови Сад, 1998, стр. 31. 1955. године тестаментом Уроша Предића, Академији су преписана још четири његова дела и 40 стручних књига на домаћем и страним језицима Слика Студија Монашког Искушеника заувек је изгубљена, а слике Поета са риђом брадом, Вука Бешевић и Поглед на башту у јесен чувају се у деканату, у згради у Париској улици.