Докторски уметнички пројекат Драгане Драгутиновић
MurumForum et Prima Hostia (универзални догађај са прагматичним исходом)
У сајамској атмосфери изложени су прототипови јавних радова и очекиваних гестова будућих споменика народном духу склоном смрти: Смрт вам се осмехује иза сваког угла, ви умеирете и потребна вам је топлина, ви умирете и потребна вам је публика. Низови објеката, подних и зидних инсталација, записа и заштитних знакова чине ову поставку мистериозно узбудљивом. Црвена нит коју у кљуновима држе костури птица из рода Цорвус разапета је на улазу Галерије и активира посматрача. Прекорачивши у Свет загонетки и понуђених решења, Драгана посматрачу не оставља могућност за несмотреност. Драганино грађење испитује архетипове, митове и урбане легенде који садрже страдање као конститутивни елемент. Лево од улаза је кутија од лима обрађеног искуцавањем. Млада Гојковица се нуди кроз отворе за очи и груди. На самој лименци је призор романтичне лактације Caritas Romana, који подвлачи усамљеност творца.
Држачи за главе за истомишљенике су шивени објекти на зиду који повезују 3 или 4 главе по степену сагласности за седам слободних вештина/граматика, логика, реторика, аритметика, геометрија, музика и астрономија.. Потреба за додиром другог бића и темене размене енергија у непосредном контакту поставља апорем: Да ли је могуће тихо трпљење у справи за мучење? Одјек истог питања је и у покретној дрвеној конструкцији која евоцира средњевековну глад за жртвом.
Драгана зида пепелом, косом и земним остацима наглашавајући онирично порекло састојака. Враћа се у прошлост подсећајући нас да су и децу узидавали у основе и стубове због стабилности саме грађевине. Наспрам жељене чврстине прошлости стоји биста од сапуна/My mother was a saint/Моја мајка је била светица као прича о беатификацији драгог бића. Са њом су нитима повезани Реконцилијатори/Потомци, припадници популарне културе, уведени у виши ред штампом на целофану у који могу да се увију сви будући дарови.
Conclusion/Закључак је кућа за детињство, које је једино важно. Бела, шупља, испуњена светлом, она је модул играчке. Замишљена је као тип-топ ретроспектива 365, играчка некада, а сада комеморативни простор слика послаганих на зидове у виду модела Галерије и пред/поставке.