Close
Слике из Шпаније
Моје прво путовање у Шпанију, тачније, градић Бенидорм у југоисточном делу ове лепе земље догодило се 2006. године, из породичних разлога а у намери да помогнем у чувању својих унука, који тамо живе.
Већ први утисци су били очаравајући, јер толика количина сунца, светлости, плаве од неба и мора, медитеранског растиња, биљака, цветова, њихових облика и боја, нису могли да ме оставе равнодушном. Наравно, у мом коферу од тада, свих година касније, увек се налазило платно, уљане боје, блокови, дрвене боје, без којих не бих могла да проводим дане у овој живописној земљи. Сматрајући, да је у животу врло важно спојити лепо са корисним, тако је мој боравак у Бенидорму, поред чувања унука, подразумевао сликање и цртање ових изузетних појава у окружењу.
Лети бих се спуштала на обалу мора, проналазила неко згодно место за сликање, са добрим погледом и удобним простором за сам рад. Мој принцип је био посматрати, откривати ствари и појаве у природи и налазити за њих цртачко и сликарско решење у материјалу.
Нарочито су биле изазовне стене, камене громаде, разбацане попут скулптура, али се добрим посматрањем проналазио ток њихових кретања, читао карактер, боја и разне шупљине, оштећења која су код мене стварала невероватне асоцијације. Представе на њима су се мењале како се и сунце померало на хоризонту.
Море је бивало некада сасвим мирно, али чешће у таласима, који су ми представљали велико задовољство и изазов при посматрању. Они су стварали необично занимљиве форме воде, са купастим избочењима која су брзо нестајала и попримала друге облике, ударајући у стене. Небо, чисто, јако плаво, сунчано а могло је бити испуњено и облацима са невероватним представама које су се непрестано мењале.
Стене, море-вода, облаци, који су ме занимали у сликарском смислу, били су у вечито променљивим стањима, заправо провоцирале су ме те сталне промене у простору које бих покушавала брзо да забележим, да ухватим, зауставим. Кадар би се за тренутак променио чим би слетела на стену морска чапља, галеб или нека птичица, слична нашем врапцу. Истог тренутка би била увршћена у тренутни рад, слику или цртеж. Биљке је нужно било гледати и уврстити их у сликарске творевине, јер својим облицима, интензивним колоритом, појавом у осунчаном амбијенту су представљале права чуда. Тежња да их насликам, била ми је нека врста оптерећења јер њихова изазовност, могла је да се претвори у своју супротност, до сладуњавости, што ми иначе изазива изричиту одбојност у стварању.
Радови, који су настајали у директном процесу посматрања и бележења тих опсервација нису рађени дуго, напротив, релативно брзо јер су доживљаји ухваћени одмах и као такви остајали у одговарајућем материјалу. Заправо, стварање је подразумевало упијање утисака из природе, њено непрестано ослушкивање и ишчуђавање због променљивости. За мене увек сликање и цртање у директном контакту са природом, представљало је потребу и бескрајну жељу за њеним дешифровањем и откривањем.
Слике и цртежи који су се враћали са мном у Београд, били су дивно подсећање на време њиховог настајања. Тако се временом прикупио довољан број радова да обједињен на изложби представи један део простора на Медитерану и сентиментално-носталгичне утиске аутора о њему.
Анђелка Бојовић
