Наставни програм Одсека обухвата основне академске, дипломске академске и докторске студије из области уметности. Изучавају се предмети: Историја уметности, Филозофија уметности, Психологија, Педагогија, Методика, Менаџмент у уметности, Енглески језик и Француски језик.
Програми који се проучавају конципирани су тако да студенту пруже идеалну пропорцију општеобразовних садржаја и садржаја специфично везаних за посебне уметности, као и комбинацију савремених и традиционалних приступа визуелним уметностима у сложеном пољу наука везаних за њих. Сваки курс има своје специфичности које се односе на облик полагања (колоквијално, усмено, писмено, у облику писаног рада, презентацијом), као и на темпо извођења наставе научних области. Осим тога, неки курсеви имају изборну компоненту која подразумева бирање, презентовање и обраду посебно релевантних идеја, које бирају студенти.
Основни циљ програма Одсека за теоријске науке је да унапреди и обогати процес развоја и формирања уметничког и професионалног профила сваког студента, повезујући га са разноврсним и отвореним пољем теоријских наука и дисциплина, потребним за даље лично и професионално напредовање и активно учествовање у културној и уметничкој јавности.
Педагогија
Педагогија се на Факултету ликовних уметности изучава у два једносеместрална курса: Општа педагогија и Дидактика, са по два часа недељно. Део је припреме за посао наставника предмета Ликовна култура у основним и средњим школама, и уз Психологију и Методику наставе ликовне културе представља формални услов за стицање права за рад у државним школама.
Циљ предмета Педагогија јесте да упозна студенте са основним проблемима васпитања и образовања, школе, школског система и наставе, и упути их у специфичности естетског васпитања. Након завршених курсева из Педагогије студенти би требало да имају довољно знања о томе како се организују настава и остале школске едукативне активности, затим да стекну вештине које им омогућују да буду промишљени практичари у настави, као и да имају добру основу за континуирано стручно усавршавање. Студенти ће се упознати и са улогом, позицијом и послом наставника Ликовне културе, као и његовом мисијом промотера своје професије.
Менаџмент уметности 1
Циљ предмета је стицање знања и вештина из области mенаџмента уметности, посебно менаџмента ликовне уметности. Oсновно је упознавање општих оквира система уметности. Исход предмета је оспособљавање студената да стечена знања и вештине примене у адекватном профилисању и позиционирању у професији, те успешном деловању на пољу визуелне уметности у свету и код нас.
Енглески језик
Према прихваћеној градацији нивоа знања језика, Енглески 1 одговара нивоу Средњи 1, а Енглески 2 нивоу Средњи два, са елементима Вишег нивоа (advanced). Циљ оба курса је да студенти, у оквиру Средњег нивоа, унапреде четири језичке вештине: читање, разумевање, говор и писменост. Док се на првој години обрађују текстови и теме из свих области живота, укључујући и уметност, на другој години студија, када је знање студената на вишем нивоу, обрађују се искључиво текстови и теме из области уметности по избору наставника. Може се рећи да је управо овај део на Вишем нивоу (advanced). Акценат се ставља на функционално знање, дакле на знање које ће студенти моћи да користе у стварном животу и у оквиру своје струке.
Mетодика и методичка пракса
Методика ликовног васпитања и образовања је интердисциплинарна научна област из поља друштвено-хуманистичких наука, која се ослања на теорију ликовне уметности, ликовно-уметничку праксу и теорије ликовног васпитања и образовања које се ослањају на теоретска сазнања и практична искуства различитих друштвених наука. Као посебна научна дисциплина методика ликовног васпитања и образовања проучава феномен дечјег ликовног стваралаштва и бави се прикупљањем, описивањем, критичким преиспитивањем и систематизацијом чињеница о појавама у области ликовног васпитања и образовања, као и фактора који посредно или непосредно утичу на ликовни развој деце и младих.
Када се говори о теоријском аспекту, основна функција методике ликовног васпитања и образовања јесте да утврди правилности у поменутим појавама, да их тумачи, открива објективне законитости, као и узрочно-последичне односе који њима владају. Такође њена функција јесте да откривене законитости уопштава у ставове и класификује у систем који омогућава да се даље не бави њима појединачно, него њиховим општијим категоријама. Методика ликовног васпитања и образовања тежи утврђивању веза и односа међу чињеницама и сагледавању процеса који се одвијају захваљујући васпитном деловању, као и развојних процеса који из њега следе како би се постигло њихово разумевање и одговарајући утицај на њих.
Методика ликовног васпитања и образовања се убраја у развојно-нормативне научне дисциплине, будући да се баве ликовним васпитањем и образовањем као намерном и сврсисходном делатношћу, одређеном нормама у складу са којима се утиче на развој деце и младих (како општи, тако и развој у домену ликовног стваралаштва и комуникације). За разлику од низа природних наука, које само описују постојеће феномене и егзактно утврђују узрочно-последичне везе међу појавама ради њиховог тумачења, науке које се баве човеком су специфичне јер на развој деце и младих и њихово понашање утичу њихови мотиви које треба разумети и објашњавати. Због тога се методика ликовног васпитања и образовања не зауставља само на дескрипцији, већ узимају у обзир и тежње, смисао и сврху појава које се проучавају, као и начине на које се може на њих утицати. То подразумева плански и систематски утицај на процесе стицања ликовне културе и естетског васпитања, узимајући у обзир чињенице које су утврдиле све науке и научне дисциплине које се баве човеком и могућностима утицаја на његов развој. Методика ликовног васпитања и образовања се стара и о преношењу научних и уметничких сазнања и достигнућа у актуелну праксу, пратећи резултате који се у њој постижу, што јој обезбеђује повратну информацију за уношење корекција и даље унапређивање теорије и праксе ликовног васпитања и образовања.
Методика ликовног васпитања и образовања представља кључну наставу за припрему будућих ликовних педагога (наставници предметне наставе ликовне културе у основним и средњим школама и стручни сарадници за ликовно васпитање предшколске деце), учитеља (наставници разредне наставе ликовне културе у нижим разредима основне школе) и васпитача у предшколским установама. Због тога, методика ликовног васпитања и образовања која се ослања на систем научно стечених и проверених теоретских сазнања о дечјем ликовном стваралаштву, као и на факторе који посредно или непосредно утичу на ликовни развој деце и младих, треба да буде полазна основа будућим стручњацима за промишљање и разумевање посла којим се баве, као и за његово успешно обављање, да се оспособе за стваралачко промишљање свога рада, примену општијих ставова и начела, као и за изграђивање сопственог стила професионалног деловања.
Основне теоретске поставке и практична сазнања и искустава методике ликовног васпитања и образовања имплементиране су у садржаје стручног наставног предмета Методика ликовног васпитања и образовања и Методичка пракса, који се одвија према одговарајућем наставном плану и програму Факултета ликовних уметности на трећој и четвртој години основних академских студија.
Историја уметности
Француски језик
Филозофија уметности
Психологија уметности